MO­SKVA – Te­ro­ri­zam na Sje­ver­nom Kav­ka­zu 1999. go­di­ne do­veo je Ru­si­ju na ivi­cu ras­pa­da i mno­gi svjet­ski li­de­ri bi­li su uvje­re­ni da će Ru­si­ja pre­sta­ti da po­sto­ji u ta­da­šnjem ob­li­ku, iz­ja­vio je ru­ski pred­sjed­nik Vla­di­mir Pu­tin u in­ter­vjuu po­vo­dom ju­če emi­to­va­nog fil­ma „Pred­sjed­nik” na TV „Ru­si­ja 1”, po­sve­će­nog 15. go­di­šnji­ci po­čet­ka nje­go­vog pr­vog man­da­ta na mje­stu še­fa dr­ža­ve.
„Od­lu­čio sam: ne­ma dru­gog iz­bo­ra već da se ide do kra­ja. Ni­je bi­lo mo­gu­će uči­ni­ti ni­šta dru­go osim gu­še­nja tog te­ro­ri­zma, ni­je bio mo­guć do­go­vor”, re­kao je Pu­tin.
„Od­lič­no se sje­ćam i mi­slim da sam već go­vo­rio o to­me, da sam kao di­rek­tor Fe­de­ral­ne slu­žbe bez­bjed­no­sti (FSB) či­tao raz­li­či­ta ope­ra­tiv­na do­ku­men­ta, iz­me­đu osta­log i pre­sret­nu­tu pre­pi­sku me­đu­na­rod­nih te­ro­ri­sta, ko­ji su pi­sa­li ‘Sa­da je je­din­stven isto­rij­ski slu­čaj – ima­mo mo­guć­nost da ot­ki­ne­mo Kav­kaz od Ru­si­je – sad ili nikad`”.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ru­ko­vod­stvu Ru­si­je ta­da je bi­lo ja­sno da, uko­li­ko ne bu­de kon­tro­le nad si­tu­a­ci­jom, ne­će bi­ti vi­še šan­se za oču­va­nje ze­mlje, pre­ni­je­la je agen­ci­ja RIA No­vo­sti.
„U tom tre­nut­ku prak­tič­no su svi, osim nas mo­žda, jer se obi­čan gra­đa­nin ni­je mno­go upu­štao u de­ta­lje, a ni­je ni shva­tao šta se de­ša­va, već za se­be od­lu­či­li da Ru­si­ja pre­sta­je da po­sto­ji u sa­da­šnjem ob­li­ku. Pi­ta­nje je bi­lo sa­mo ka­da će se to de­si­ti i ka­kve će bi­ti po­sle­di­ce, bu­du­ći da je to ve­li­ka nu­kle­ar­na dr­ža­va”, ka­zao je Pu­tin.
Pu­tin je pr­vi put na mje­sto še­fa dr­ža­ve stu­pio 2000. go­di­ne kao vr­ši­lac du­žno­sti, po ostav­ci Bo­ri­sa Jelj­ci­na, da bi u mar­tu te go­di­ne bio iza­bran za pred­sjed­ni­ka.
U obra­ća­nju emi­to­va­nom 31. de­cem­bra uoči No­ve go­di­ne, Jelj­cin je sa­op­štio da pod­no­si ostav­ku „ne zbog zdra­vlja, već zbog sve­u­kup­nih pro­ble­ma”, tra­že­ći opro­štaj od gra­đa­na Ru­si­je.
Po­sli­je če­ti­ri go­di­ne na re­dov­nim iz­bo­ri­ma Pu­tin je re­i­za­bran, a od 2008. do 2012. bio je na če­lu vla­de, da bi mar­ta 2012. go­di­ne po­no­vo po­bi­je­dio na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma i 7. ma­ja pre­u­zeo du­žnost.
„Tog tre­nut­ka ni­sam mo­gao da od­lu­ču­jem. Mo­rao sam re­al­no ti­me da se ba­vim, ali ni­sam imao kom­plet­na ovla­šće­nja. Bi­lo je ja­sno ko­li­ko je ve­li­ka ta od­go­vor­nost. Sa­mo sam se jed­no pi­tao –ako ne us­pjem da stvar do­ve­dem do kra­ja, šta či­ni­ti, ka­ko da­lje ži­vje­ti”, ka­zao je Pu­tin, a pre­no­si TAS S.
Ru­ski pred­sjed­nik je re­kao da su ru­ske spe­ci­jal­ne slu­žbe u jed­noj pri­li­ci re­gi­stro­va­le di­rekt­ne kon­tak­te eks­tre­mi­sta sa Sje­ver­nog Kav­ka­za i pred­stav­ni­ka spe­ci­jal­nih slu­žbi SAD u Azer­bej­dža­nu i „čak po­ma­ga­li sa tran­spor­tom”, kao i da je upo­zo­rio SAD na kon­tak­te sa te­ro­ri­sti­ma, ali da one ni­su po­slu­ša­le.
„Re­kao sam ta­da­šnjem pred­sjed­ni­ku SAD i on mi je od­go­vo­rio – iz­vi­ni­te na iz­ra­zu, da će ih ras­tu­ri­ti, a za 10 da­na mo­ji pot­či­nje­ni, še­fo­vi FSB do­bi­li su od ko­le­ga iz Va­šing­to­na pi­smo: ‘Po­dr­ža­va­li smo i po­dr­ža­va­će­mo od­no­se sa svim opo­zi­ci­o­nim sna­ga­ma u Ru­si­ji. Sma­tra­mo da ima­mo pra­vo da to ra­di­mo, i ra­di­će­mo to ubuduće`”, re­kao je Pu­tin.
„Ni u kom slu­ča­ju, ni­ka­da i ni­gdje ne tre­ba čak ni po­ku­ša­va­ti upo­tre­blja­va­ti te­ro­ri­ste da bi­ste ri­je­ši­li svo­je tre­nut­ne po­li­tič­ke ili čak ge­o­po­li­tič­ke za­dat­ke, ka­da ih po­dr­ži­te na jed­nom mje­stu, oni će po­di­ći gla­vu na dru­gom i oba­ve­zno uda­ri­ti po onom ko ih je ju­če po­dr­ža­vao”, ka­zao je Pu­tin.
„Ne­ko je ta­mo, po­seb­no u spe­ci­jal­nim slu­žba­ma za­pad­nih ze­ma­lja, sma­trao da će im, ako ne­ko ide na de­sta­bi­li­za­ci­ju nji­ho­vog glav­nog ge­o­po­li­tič­kog su­par­ni­ka, a ta­kva je, ka­ko sa­da shva­ta­mo, u nji­ho­voj svi­je­sti uvi­jek bi­la Ru­si­ja, to u cje­li­ni bi­ti od ko­ri­sti. Is­po­sta­vi­lo se kao po­gre­šno”, re­kao je Pu­tin.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, za­pad­ne ze­mlje je po­sli­je ras­pa­da SSSR-a tre­ba­lo da shva­te da Ru­si­ja ima svo­je ge­o­po­li­tič­ke in­te­re­se i da je neo­p­hod­no da se oni uva­ža­va­ju.
Is­ti­ču­ći da su so­vje­ti ga­ji­li ilu­zi­je o uki­da­nju ide­o­lo­ških raz­li­ka sa za­pad­nim ze­mlja­ma, Pu­tin je re­kao da je „po­treb­no uva­ža­va­nje u me­đu­sob­nim od­no­si­ma, tra­že­nje rav­no­te­že i uza­jam­no pri­hva­tlji­vih rje­še­nja”.
U do­ku­men­tar­cu je šef pred­sjed­nič­ke ad­mi­ni­stra­ci­je Ser­gej Iva­nov, ko­ji je ta­da bio se­kre­tar na­ci­o­nal­nog Sa­vje­ta za bez­bjed­nost, re­kao da je Pu­tin od­lu­čio da ot­ka­že ma­ne­vre stra­te­ških nu­kle­ar­nih sna­ga pla­ni­ra­nih za 12. sep­tem­bar 2001, ne že­le­ći da ja­ča na­pe­tost u, i bez to­ga, kom­pli­ko­va­nu si­tu­a­ci­ju za SAD, po­sle te­ro­ri­stič­kih na­pa­da 11. sep­tem­bra.
„U tom tre­nut­ku vo­đe­ne su ak­tiv­ne bor­be, a te­ro­ri­ste, uklju­ču­ju­ći one iz mno­gih ze­ma­lja svi­je­ta, ko­ji su ta­mo ra­to­va­li, Ame­ri­kan­ci su na­zi­va­li ‘bor­ci­ma za slo­bo­du’, i u kraj­njem slu­ča­ju ‘po­bu­nje­ni­ci­ma’”, pod­sje­tio je Iva­nov.
(Tan­jug)


Teroristički zločini

Pu­tin je te­ro­ri­stič­ke ak­te u Be­sla­nu i po­zo­ri­štu na Du­brov­ki na­zvao naj­te­žim tre­nu­ci­ma ra­da na če­lu dr­ža­ve.
„Ako pi­ta­te za tra­gič­ne (do­ga­đa­je), to je naj­te­že što je naš na­rod u cje­li­ni mo­rao da pro­đe”, re­kao je ru­ski pred­sjed­nik go­vo­re­ći o do­ga­đa­ji­ma iz 2004. u ško­li u Sje­ver­noj Ose­ti­ji ka­da je po­gi­nu­lo 335 oso­ba od ko­jih 186 đa­ka-ta­la­ca i u mo­skov­skom po­zo­ri­štu 2002. go­di­ne, ka­da je po zva­nič­nim po­da­ci­ma po­gi­nu­lo 130 ta­la­ca.
Pu­tin je re­kao i da ni­je iz­gu­bio ve­ze sa re­al­no­šću i da sa­svim mo­že da za­mi­sli ži­vot bez du­žno­sti pred­sjed­ni­ka.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, za še­fa dr­ža­ve iz­u­zet­no je va­žno da za­dr­ži ve­zu sa obič­nim lju­di­ma.
„Za čo­vje­ka ko­ji se ba­vi tim po­slom, ko­ji ja ra­dim da­nas i to­kom pret­hod­nih go­di­na, ipak je ta ve­za i osje­ćaj pri­pad­no­sti obič­nim lju­di­ma ono što je iz­u­zet­no va­žno i ve­o­ma po­ma­že u ra­du”, ka­zao je Pu­tin.
Pu­tin je u in­ter­vjuu re­kao da ko­mu­ni­ci­ra sa sta­nov­ni­štvom ne za­to što mu tre­ba­ju al­ter­na­tiv­ni iz­vo­ri in­for­ma­ci­ja, već za­to što se osje­ća dje­lom na­ro­da.
„Ne tre­ba to da tra­žim, ja to sve imam, čak i ne znam zbog če­ga. Jed­no­stav­no, osje­ćam se dje­lom na­še ze­mlje, dje­lom na­ro­da”, re­kao je pred­sjed­nik Ru­si­je, ko­ji re­dov­no odr­ža­va „Di­rekt­nu li­ni­ju” i od­go­va­ra na pi­ta­nja gra­đa­na, a sa nji­ma ko­mu­ni­ci­ra če­sto i pri­li­kom po­sje­te re­gi­o­ni­ma.(Tan­jug)


Ru­si­jom 1999. upra­vlja­la gru­pa oli­gar­ha

Pu­tin je u fil­mu „Pred­sjed­nik” re­kao i pod ka­kvim je pri­ti­skom bio 1999. go­di­ne kao pre­mi­jer i sa­gla­sio se sa auto­rom in­ter­vjua da je te go­di­ne ze­mljom fak­tič­ki upra­vlja­la gru­pa oli­gar­ha.
„Ne­ki od njih, ka­da sam bio pred­sjed­nik vla­de i ka­da je ta­da­šnji pred­sjed­nik Ru­si­je Bo­ris Jelj­cin sa­op­štio da ću se kan­di­do­va­ti za pred­sjed­ni­ka, do­šli su kod me­ne u ka­bi­net u Bi­je­li dom, sje­li pre­ko pu­ta i re­kli: da­kle, vi shva­ta­te da ov­dje ni­ka­da ne­će­te bi­ti pred­sjed­nik. Ka­žem: pa, vi­dje­će­mo”, ka­zao je Pu­tin, ne na­vo­de­ći kon­kret­no ka­ko je uspio da za­u­zda oli­gar­he.
„Na raz­li­či­te na­či­ne, raz­li­či­tim sred­stvi­ma”, ka­zao je krat­ko.(Tanjug)